Државни секретар у Министарству рударства и енергетике, Стефан Србљановић, рекао је данас приликом отварања 16. Нафтног форума, да је приоритет Србије у сектору нафте стабилно снабдевање домаћег тржишта и повећање сигурности снабдевања.
Државни секретар у Министарству рударства и енергетике, Стефан Србљановић, рекао је данас приликом отварања 16. Нафтног форума, да је приоритет Србије у сектору нафте стабилно снабдевање домаћег тржишта и повећање сигурности снабдевања.
„Да бисмо постигли овај приоритет радимо на три правца, кроз повећање обавезних резерви нафте и нафтних деривата, диверсификацију снабдевања сировом нафтом и изградњи нових и модернизацији постојећих објеката. Енергетска криза је показала колико је неопходно бити енергетски независан и имати што веће резерве енергије и енергената”, рекао је Србљановић приликом отварања форума организованог од стране Енергетске заједнице.
Он је додао да је Србија формирала обавезне резерве на нивоу од 41,7 дана просечног дневног нето увоза.
„До краја ове године, а у циљу повећања складишног потенцијала, биће пуштено у рад шест новоизграђених резервоара за складиштење нафтних деривата у Смедереву, што ће обезбедити додатних 120.000 метара кубних складишног простора. Тиме значајно повећавамо ниво енергетске безбедности и стабилности”, рекао је он.
Истакао је да су енергетска криза и глобалне безбедносне несигурности потврдили неопходност диверсификације праваца и извора снабдевања. „У циљу диверсификације снабдевања нафтом, на листу приоритетних пројеката уврстили смо изградњу нафтовода Србија-Мађарска. До краја 2026. године изградићемо 114 км нафтовода, вредног 150 милиона евра и капацитета 5,5 милиона тона годишње”, рекао је Србљановић.
Он је указао на повољнији положај Србије по питању снабдевања гасом у односу на период пре две године.
„Изградњом Балканског тока добили смо нови правац снабдевања руским гасом, који је по избијању рата у Украјини обезбедио Србији сигурност снабдевања и положај транзитне земље. Завршетком изградње гасне интерконекције Србија-Бугарска крајем прошле године, први пут омогућавамо више извора снабдевања гасом, пре свега из Азербејџана и са LNG терминала у Грчкој”, рекао је он.
Државни секретар је нагласио да је проширење подземног складишта гаса Банатски Двор један од најважнијих инфраструктурних пројеката у енергетском сектору. „Овај пројекат ће допринети додатној енергетској безбедности јер ћемо проширити наше домаће капацитете за складиштење природног гаса. Извођење радова требало би да траје око годину и по дана, а циљ нам је да складиште проширеним капацитетом пустимо у функцију 2027. године”, закључио је Србљановић.