Србија привлачи око 60 одсто страних директних инвестиција у региону Западног Балкана. Стране инвестиције у Србији долазе из свих делова света и износиле су око 4,5 милијарди евра у прошлој години. Ове године очекујемо да економски раст Србије буде близу четири одсто, рекла је данас министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић на „Самиту о енергетској транзицији“ у организацији „Фајненшл Тајмса“ у Лондону.
Ђедовић Хандановић: Србија привлачи инвестиције из целог света
24. октобар 2024.
„Имамо повољан инвестициони амбијент што потврђује и недавно добијен инвестициони рејтинг, као и потписани уговор за изградњу 1 GW соларних електрана са 200 МW батеријског складишта, који је један од највећих пројеката ове врсте у Европи и реализоваћемо га са инвеститорима из Јужне Кореје и САД. Такође, прошле године смо успешно завршили највеће одједном спроведене аукције за тржишне премије у региону и обезбедили 715 МW нових капацитета из ветра и солара. Те електране ће бити бити на мрежи најкасније до краја 2026, а до краја године планирамо још једне аукције и верујемо да ћемо имати сличан резултат. С овим пројектима бићемо веома близу остварењу наших циљева до 2030. кад говоримо о новим капацитетима из ОИЕ”, поручила је министарка.
Она је рекла да је Србија на добром путу да оствари своје циљеве у енергетској транзицији до 2030. године, да сваки други мегават-сат буде произведен из обновљивих извора, даљим подстицањем инвестиција приватног сектора и ефикасном реализацијом пројеката у којима учествује јавни сектор.
„Tакође, изградњом великих реверзибилних хидроелектрана, Бистрица и Ђердап, значајно ћемо повећати капацитете да балансирамо увећану производњу из ОИЕ. Припремне радове на РХЕ Бистрица, снаге око 650 MW, планирамо да почнемо већ идуће године“, рекла је министарка.
Према њеним речима, за потпуни излазак из фосилних горива, што је визија енергетског сектора Србије до 2050. години према стратешким документима, потребно је обезбедити и довољне капацитете базне енергије, где је најизвеснија опција увођења нуклеарне енергије.
„Припремили смо измене Закона о енергетици, које треба да буду усвојене до краја године и које треба да укину забрану изградње нуклеарних електрана у Србији која постоји још од 1989. године. Сви даљи кораци спроводиће се према смерницама Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), а радићемо пре свега на регулаторном оквиру и јачању наших институционалних капацитета. Кроз техничке анализе и у сарадњи са државама које имају искуство са нуклеарним технологијама, као што је Француска, сагледаћемо расположиве технологије и могућа решења која су оптимална за наш енергетски систем“, навела је Ђедовић Хандановић.
Говорећи о снабдевању природним гасом, министарка је подсетила да је завршетком „Балканског тока“ пре избијања рата у Украјини Србија обезбедила сигурно снабдевање овим енергентом и да преко њене територије руски гас стиже и до земаља централне Европе. „Изградњом гасне интерконекције са Бугарском обезбедили смо приступ изворима гаса из Азербејџана, са којим имамо потписане уговоре о снабдевању, као и из LNG терминала у Грчкој. Изградњом интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, које планирамо да изградимо у наредне две године, обезбедићемо додатних око три милијарди кубних метара капацитета, што ће значајно допринети диверсификацији снабдевања и смањењу зависности од једног извора“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Упитана за ситуацију у вези са пројектом „Јадар“, министарка је рекла да је лежиште литијума и бора у Србији једно од најбоље истражених у Европи и 12. најбогатије по резервама у свету, али да је потребно сачекати да се комплетирају студије утицаја на животну средину пре доношења коначних одлука.
„Србија је богата критичним минералним сировинама, а верујем да развој технологије у 21. веку омогућава да се ризици по животну средину минимизују. Србија је земља на путу ка чланству у ЕУ, која жели да, с једне стране, буде партнер у задовољавању тражње за минералним ресурсима који су неопходни за борбу против климатских промена, а с друге стране, да сарађујемо са онима који имају најстроже стандарде у погледу заштите животне средине, због чега смо и потписали Меморандум са ЕУ у овој области. Свет прелази у еру критичних минералних сировина, које ће имати улогу какву су у прошлости имали гас и нафта. Србији, као земљи која је богата неким од ових сировина, то отвара прилике за бржи економски раст и боље геополитичко позиционирање, као једног од кључних играча у остваривању циљева у борби против климатских промена у Европи. Зато треба да размишљамо како да користимо наше ресурсе, уз минимизацију ризика по животну средину коришћењем најбољих доступних технологија“, навела је министарка.
