„У последњих неколико недеља цена гаса на TTF-у порасла је за око 15 одсто и достигла је 42 евра по мегават-сату, док је питање доступности такође важно за цео регион, нарочито због утицаја и на раст цена електричне енергије. Летос смо били сведоци драстичних скокова цена електричне енергије уз истовремени мањак расположивих мегавата, због усмеравања ресурса на снабдевање Украјине. Управо због тога и најаве да зима пред нама неће бити блага као претходна, верујем да нам је потребна детаљна анализа свих могућих сценарија и предлог мера којима бисмо се заштитили од осцилација у ценама енергената и енергије и њиховој доступности. Морамо да водимо рачуна о ценама које грађани плаћају и конкурентности привреде. План и мере су потребни региону Централне и Југоситочне Европе већ данас, а не за три месеца" нагласила је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила да су изградњом гасне интерконекције са Бугарском, створени предуслове за дивесификацију извора снабдевања, не само Србије већ и региона и ЕУ.
„Настављамо са развојем регионалних пројеката и верујем да ћемо у наредних неколико година завршити гасно повезивање са Румунијом и Северном Македонијом, са којима смо потписали меморандуме о разумевању. Остају нам два велика изазова, најпре финансирање, јер је неопходно гас посматрати као прелазни енергент, а затим и осигуравање доступности адекватног квалитета гаса у задовољавајућим количнама", рекла је министарка.
Најавила је да до краја године очекује усвајање измена Закона о енергетици које су, између осталог, важне и за спајање тржишта електричне енергије.
„Србија са суседима ради на јачању и повећању преносних капацитета електричне енергије. „Блекаут” који је летос погодио регион, али не и Србију, јасно је показао слобости преносних капацитета и неопходност бољег регионалног повезивања. Такође, заједно са суседима радимо на развоју пројеката у хидросектору, пре свега мислим на ХЕ „Бук Бијела” са Босном и Херцеговином, и РХЕ „Ђердап 3” са Румунијом. Желим да нагласим да би изградња „Ђердапа 3” имала знатно шири регионални значај за интеграцију енергије из ОИЕ, јер је у питању највећи потенцијални капацитет за балансирање варијабилних зелених мегавата", навела је Ђедовић Хандановић.
Током Министарског састанка CESEC у Будимпешти, представници Европске комисије изразили су задовољство чињеницом да је Србија усвојила Национални енергетски и климатски план, и похвалили развој тражишта електричне енергије и регионалне берзе, као и напоре које Србија улаже у развој ОИЕ пројеката и нових складишта.
Говорећи о улагањима у нове производње капацитете, Ђедовић Хандановић је истакла да је Србија недавно потписала уговор о градњи соларних електрана снаге 1 GW са 200 МW складишта које ће значајно променити слику српске енергетике у годинама пред нама. „Осим тога, 2026. на мрежи ћемо имати и нове ОИЕ електране на мрежи које су резултат првих аукција".
На маргинама састанка, министарка Ђедовић Хандановић разговарала је са мађарским министром енергетике Чабом Лантошем, и заменицом директора Генералног директората за енергетику Европске комисије.