„Средствима за које је данас потписана уговор заменићемо око 400.000 постојећих бројила и поставити нова која користе најсавременије технологије. Тиме ће се створити услови за додатно смањење губитака електричне енергије и ефикасније управљање потрошњом, што је посебно важно у данима када имамо надпросечну потрошњу због временскијх прилика. Тиме ће се такође смањити грешке у очитавању и олакшати интеграција обновљивих извора енергије у нашој земљи, с обзиром да домаћинства купци-произвођачи електричне енергије морају да уграде паметна бројила због управљања потрошњом, и да се укупан број прозјумера у последњих 18 месеци повећао око седам пута”, рекла је министарка.
Додала је да ће се захваљујући овим средствима финансирати замена бројила у Крушевцу, Ужицу, Врању, Младеновцу, Прокупљу, Лесковцу, Јагодини, Ваљеву, Смедереву, Шапцу и Лазаревцу.
Она је подсетила да је Европка унија препознала потребе Србије за модернизацијом дистрибутивног система.
„Европска унија је већ донирала 110 милиона евра и до данас постављено више од 360.000 паметних бројила од 523.000 колико је планирано. Обезбедили смо додатна средства, 80 милиона евра од стране Европске инвестицоне банке и као и средства од Европске банке за обнову и развој за постављање више од 600.000 паметних бројила јер желимо да наш дистрибутивни систем прати најсавременија технолошка решења и да до краја деценије заменимо највећи део постојећих бројила”, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је истакла да грађани и привредна друштва у овом процесу неће имати никакве трошкове, а имаће бројне користи.
„Сви подаци налазиће се на једном месту, моћи ће да прате своју потрошњу и њом ефикасније управљању, уоче кад и како могу да штеде енергију, а сам систем пратиће промене у очитаним подацима и указивати на евентуалне кварове или проблеме који ће моћи брже да се отклоне”, рекла је министарка.
Роберт де Грот, потпредседник Европске инвестиционе банке, рекао је да та финансијска институција подржава Србију у унапређењу дистрибутивне мреже.
„Данашњи потписи су потврда посвећености ЕИБ-а унапређењу одрживе повезаности у Србији, у складу са улогом ЕИБ као климатске банке Европске уније, као и циљевима земље у правцу постизања зелене транзиције. Те инвестиције ће бити од користи грађанима Србије, обезбеђујући поузданију и ефикаснију саобраћајну и енергетску инфраструктуру, истовремено подстичући привредни раст земље и региона”, рекао је потпредседник ЕИБ-а Роберт де Грот.