Ђедовић на конференцији PowerTech 2023

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић рекла је данас да је у енергетски сектор Србије потребно уложити око 15 милијарди евра у наредних 10 година, а да су путоказ за развој и инвестиције дати Планом развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. године, са пројекцијама до 2030. године, који је усвојила Влада Србије.

„Нове производне капацитете градићемо уз активну улогу јавног сектора и стимулисање инвестиција приватног сектора. Донели смо измене Закона о коришћењу ОИЕ и расписали аукције за тржишне премије за 450 МW из ветра и солара, као део трогодишњег плана који подразумева да добијемо нових 1.300 МW капацитета из ОИЕ. Ускоро нас очекује јавни позив за стратешког партнера за изградњу соларних електрана снаге 1 GW. Обезбеђено је и више од 300 милиона евра за инвестиције „Електродистрибуције Србије", које крећу ове године и које су важне како бисмо обезбедили стабилан и поуздан рад мреже и смањење губитака. Приоритет је и повећање енергетске ефикасности, где је поред улагања у јавне објекте, обезбеђено и 50 милиона долара за субвенције домаћинствима. На јавни позив пријавило се близу 130 локалних самоуправа и очекујемо ускоро да буду потписани уговори", рекла је Ђедовић отварајући конференцију PowerTech 2023 чији је суорганизатор Електротехнички факултет Универзитета у Београду.

Она је додала да су недавно усвојене и измене Закона о енергетици, које ће омогућити пуно раздвајање делатности транспорта и снабдевања у области гаса, као и одговарајуће раздвајање делатности у електроенергетском сектору.

Министарка је навела и да ће оквир енергетске политике Србије у наредним годинама бити дефинисан Интегрисаним националним енергетским и климатским планом, као и новом Стратегијом развоја енергетике Републике Србије. „За ИНЕКП је започета јавна расправа, а прва трибина у ПКС планирана је за 11. јул. Оба стратешка документа планирано је да буду усвојена до краја ове године", додала је Ђедовић.

Она је рекла да Србија има амбиције да постане пуноправна чланица ЕУ и да наша визија развоја енергетике прати визију чланица, а то је да до 2050. изађемо из угља, односно да декарбонизујемо наш енергетски сектор. „То је, међутим, лако рећи, али тешко урадити, јер као и у ЕУ, и у нашем региону постепено укидање угља мора бити праћено механизмима праведне транзиције да бисмо заштитили рударе и рударски сектор. Биће потребна значајна подршка ЕУ и значајна финансијска средства, као и прилив приватних инвестиција како бисмо имали напредак у процесу декарбонизације какав желимо", рекла је она.

Министарка је рекла да су развој технологија и иновације покретачи промена у енергетском сектору и услов за смањење трошкова и комерцијализацију нових технологија. „И домаћа индустрија, која се ослања на енергетски сектор, треба да осваја нове технологије и повезује се са партнерима из региона, Европе и света. Наша веза са светом модерних енергетских технологија долази пре свега преко академске заједнице, института и инжењерске струке. Желимо да наши стручњаци уче од оних који су најболји у свету, као и да најболји међу нама могу да поделе своја знања са другима, и да као као држава будемо лидери у енергетској транзицији у региону", рекла је Ђедовић.