Ђедовић Хандановић: Најважнији нови производни капацитети који унапређују сигурност снабдевања

„Треба нам више електричне енергије у годинама и деценијама које долазе и важни су нам нови производни капацитети. После 35 година преузимамо прво енергетско постројење, блок Б3 у Костолцу, од кинеских партнера. Успешно су завршена сва гаранцијска испитивања и друга тестирања. Постројење је саграђено у складу са најновијим технологијама и аспектима заштите животне средине. Ово је значајан моменат у нашем енергетском сектору с обзиром да су нека постројења стара и више од 40 година и да су нам потребна нова што је пре могуће“, рекла је министарка.

Додала је да ће ЕПС почетком следеће године имати на мрежи и прву соларну електрану, као и ветропарк у Костолцу на коме су већ постављена два ветрогенератора, као и да ће се у току децембра завршити ревитализација првог агрегата у реверзибилној хидроелектрани Бајина Башта после 42 године.

„Ревитализација другог агрегата се наставља у следећој години, а РХЕ Бајина Башта је наша златна резерва и моћи ће да настави сигурно да ради још 30 година након ове ревитализације“, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је рекла да су измене и допуне Закона о енергетици револуционарне и историјске. „Жао ми је што нисмо имали квалитетну дебату у парламенту због понашања опозиционих посланика, али смо претходно имали квалитетну јавну расправу са стручном јавношћу и мислим да смо умногоме побољшали иницијално предложене измене“, рекла је министарка.

Додала је да измене и допуне Закона о енергетици доносе бројне новине у енергетском сектору, као и да се изменама и допунама Закона о енергетици по први пут дефинише појам „активног купца“.

„Желимо да стимулишемо „купце-произвођаче“ електричне енергије који производе електричну енергију за сопствене потребе, јер знамо да то користи нашем систему. Број прозјумера се повећао десет пута у последње две године. „Активни купац“ је више од тога и привреда ће бити заинтересована с обзиром да ће вишкове од производње моћи да продају и остваре корист“, рекла је министарка.

На питање шта доносе новине у погледу увођења динамичних тарифа, Ђедовић Хандановић је истакла да се ради о усаглашавању са европском регулативом која препознаје дешавања на тржишту.

„Ми смо црвене, зелене и плаве тарифе увели пре 30 година и време је да их донекле ревидирамо. Динамичне тарифе препознају да је цена електричне енергије нижа када је потражња нижа што се углавном дешава ноћу, што је једнако нашој зеленој тарифи, али више динамично у зависности од цена на тржишту. Битно је да будемо више економични, да трошимо мање електричне енергије, па нас динамичне тарифе позивају на рационалније коришћење енергије“, рекла је министарка.

Додала је да су дигитална бројила неопходна за примену динамичних тарифа. „У односу на целокупан број корисника, до сада смо уградили 16 одсто дигиталних бројила што је више него у неким европским земљама и планирамо да уградимо нових 600.000 бројила у централној, југоисточној и југозападној Србији“, рекла је она.

Министарка је истакла да измене и допуне Закона о енергетици отварају врата развоју нуклеарне енергије у нашој земљи.

„Први корак је био укидање мораторијума који је уведен пре 35 година. Нуклеарна енергија је базни стабилни извор чисте енергије и пре свега је битно да образовне и научне институције узму активно учешће у креирању наредних корака, а то значи да се препознају три фазе развоја нуклеарног програма које су прописане од стране Међународне агенције за атомску енергију. Постоје јасне смернице и кораци које свака земља треба да испуни и ми ћемо се водити тим смерницама, јер апсолутно морамо да се придржавамо свих стандарда“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетила је да француски EDF ради прелиминарну студију о могућности примене нуклеарне енергије у Србији. „Студија ће ускоро бити завршена и треба да покаже која технологија би била најоптималнија за наш енергетски микс. Окружени смо нуклеарним електранама у Бугарској, Мађарској и Словенији, сарађиваћемо на том плану са Чешком, Словачком, Мађарском и Јужном Корејом како бисмо дошли до најбољих технологија и кадрова“, рекла је министарка.

Министарка је истакла да се у 14 градова реализује енергетска санација стамбених зграда и су почели први енергетски прегледи.

„Прегледима ће бити обухваћено 700 зграда односно 1,4 милиона метара квадратних стамбеног простора у највећим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша, Пирота, Чачка, Ужица, Новог Пазара, Врања. Пилот пројекат вредности близу 65 милиона евра треба да донесе енергетску санацију и наплату по утрошку чиме се повећава вредност некретнине и троши мање енергије. Након првих енергетских прегледа и добијених понуда први радови се очекују до краја следеће године“, рекла је она.