Ђедовић Хандановић: Важна размена знања са немачким стручњацима, Немачка опредељена да развија литијумске пројекте

„Присуствовали смо презентацији плана ископавања литијума у оквиру пројекта „Зинвалд литијум“ у Фрајбергу, разговарали са деканом рударског факултета који је и раније посећивао нашу земљу и имали прилику да чујемо њихове стручњаке и планове о отварању литијумског рудника. Увидели смо да нисмо толико далеко у погледу закона и прописа и разговарали како можемо да научимо од њих и да се наши стручњаци усавршавају у Фрајбергу и да размењујемо знања“, рекла је она и додала постоји сличност између овог рудника и пројекта „Јадар“ у погледу дубине ископавања и чврстине стена.

Ђедовић Хандановић је подсетила да немачка покрајина Саксонија, као и Србија, има дугу рударску традицију још од средњег века и да је постојала сарадња у периоду владавине краља Милутина и доласка Саса у Србију, као и да је важно да се та сарадња настави.

Указала је да су многи говорили да Европа, као и Немачка, не планирају да експлоатишу руде метала, а да су током посете имали прилику да виде да је Немачка одлучна у развијању литијумских пројеката.

„Морате да развијате нове технологије и идете у технолошки напредак. То су некада била фосилна горива, а данас су критичне минералне сировине као што су литијум, бакар, цинк и друге. На нама је да најбоље искористимо природна богатства којима располажемо, да то буде одрживо, по највишим стандардима јер сви живимо у овој земљи као и наша деца“, рекла је она.

Истакла је да је у српској делегацији у Фрајбергу био и Петар Филиповић из Горњих Недељица, који није наклоњен пројекту „Јадар“.

„Председник Вучић је сатима директно разговарао са грађанима у Љубовији и тада јавно обећао Петру Филиповићу, који није наклоњен пројекту „Јадар“, да ће га позвати у посету Немачкој како би се упознали са њиховим плановима. Он се тада насмејао, мислио је да од тога неће бити ништа међутим седео је јуче за столом са канцеларом, експертима, директором пројекта литијума „Зинвалд“ и постављао питања. Видели смо да постоје насељена места у околини рудника, да се разговара са локалним становништвом, да се у близини људи баве пољопривредом, да постоје ветропаркови, соларне електране и да су сви свесни неопходности зелене транзиције и критичних минерала. Постоји активан дијалог оних који тамо живе а и ми га водимо са онима који желе да чују како нешто може да се уради, а не априори да буду против пројекта. Разговарали смо о плановима да се у Србији створе услови да се људи запосле, да се дође до нових прилика што ми желимо да створимо овим пројектом. Лако је рећи да нешто не може и не треба али је питање како да дођемо до нечега што је одрживо, од чега ће сви имати корист, да применом најбоље праксе развијамо нашу земљу“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је истакла да после више од 35 година „Електропривреда Србије“ добија нове производне капацитете и да су у току историјске промене у енергетском сектору.

„У петак ЕПС преузима термоблок Б3 у Костолцу од кинеског извођача који представља нови извор базне енергије што ће бити важан догађај у историји наше електропривреде. Морамо што брже да долазимо до нових производних капацитета због подизања енергетске безбедности, укључујући и нову ветроелектрану у Костолцу која ће бити пуштена у рад средином наредне године, из које ће зелену енергију добијати више од 30.000 домаћинстава. Осим тога, ЕПС завршава и изградњу прве соларне електране мањег капацитета и за нас не постоје велики и мали пројекти. Започињемо изградњу соларних електрана на више локација од 1.000 МW што је огроман капацитет који ће променити енергетску слику Србије, следеће године планирамо почетак изградње РХЕ Бистрица док ћемо следеће недеље разговарати са делегацијом из Азербејџана о плану развоја пројекта гасне електране“, рекла је Ђедовић Хандановић и додала да је почела са радом прва регионална берза електричне енергије са Словенијом и Мађарском чиме је направљен важан корак у развоју тржишта електричне енергије у овом региону.