Ђедовић Хандановић: Србија водећа у региону по реформама, настављамо са улагањем у производне и преносне капацитете

„На министарском састанку Енергетске заједнице Србија је потврдила своју лидерску позицију кад су сектори електричне енергијe и обновљивих извора енергије  у питању, а по припремљености за спајање тржишта смо испред свих земаља у региону. Успешно смо пренели пакет реформских прописа Европске уније у наше законодавство, чиме смо створили услове да се наше тржиште електричне енергије у блиској будућности споји са тржиштем електричне енергије ЕУ“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је подсетила да је ове недеље почела да функционише и прва регионална берза електричне енергије у овом делу Европе, у којој учествују Србија, Словенија и Мађарска. „Наше три земље удружиле су своје берзе како би биле ефиксаније у трговини електричном енергијом, али то све такође повећава и доступност електричне енергије за наше земље, за наше грађане и привреду, и ствара услове за повољније цене“, додала је министарка.

Тема Министарског савета Енергетске заједнице била је и припремљеност уговорних страна за зиму и услови на тржишту електричне енергије, услед неизвесности због конфлинкта у Украјини.

„Постојеће геополитичке неизвесности могу да створе притиске на цене гаса и електричне енергије и ми помно пратимо шта се догађа на тржишту електричне енергије, како бисмо се на време заштитили од евентуалних поремећаја. Сутра ћемо преузети нови термоблок у Костолцу, који ће бити први нови производни капацитет ЕПС-а после скоро 35 година, што ће нам дати додатну сигурност“, рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је нагласила да ће Србија наставити да развија своје производне капацитете и преносну мрежу, што је важно за повећање енергетске сигурности.

„Настављамо и са улагањем у ОИЕ, где је Србија такође водећа земља у региону, посебно кад је реч о напретку у гаранцијама порекла за ОИЕ, а припремамо и један од највећих пројеката обновљивих извора енергије у Европи, соларне електране од 1 гигавата, са батеријским складиштима од 200 мегавата. Доказали смо да вредно радимо и да смо спремни да јачамо и наше преносне капацитете, што се потврдило и летос кад је дошло до хаварије на мрежи у другим државама у региону“, навела је Ђедовић Хандановић.

Енергетска заједница препознала је и одређене пројекте од значаја за цео регион међу којима се, кад је реч о Србији, истиче пројекат Трансбалканског коридора. „Такође се приремамо и за реализацију пројеката изградње Панонског коридора и Централнобалканског коридора. Ови пројекти донеће нема дугорочну енергетску сигурност, али и већу размену електричне енергије са нашим суседима - Мађарском, Румунијом, Бугарском, Црном Гором и Босном и Херцеговином“, навела је министарка.

Кад је у питању опорезивање емисија угљен-диоксида, према њеним речима, Србија ће наставити да ради анализе пре почетка примене CBAM (Механизам прекограничног прилагођавања угљеника).

„Морамо да будемо спремни и да дођемо до најбољег решења које ће имати најмање трошкове за нашу индустрију, како би могла да настави да се развија и да буде конкурентна на тржишту ЕУ. Наставићемо разговоре на ту тему, јер као регион морамо добро да се припремимо за ову промену, а истовремено је важно да постепено прелазимо на обновљиве изворе енергије, са мањом емисијом штетних гасова. На том плану ћемо постићи напредак, између осталог, изградњом првог ветропарка у Костолцу, али и завршетком других аукција које су тренутно у току за ОИЕ. Овакве инвестиције и пројекти омогућиће нашој привреди да долази до енергије из чистих извора, што је важно да бисмо у будућности лакше поднели терет опорезивања емисија“, рекла је министарка.