„Други круг аукција био је изузетно успешан, и по капацитетима, и по понуђеним ценама, али и по томе што ће сва електрична енергија из електрана које добију подстицаје припасти Електропривреди Србије за потребе снабдевања наше привреде и грађана. За ветроелектране је пријављено седам пројеката, док су за соларе стигле 34 пријаве. Понуђена квота је у потпуности искоришћена, а капацитети који ће бити изграђени су 645 MW, односно имаћемо 10 нових електрана на ветар и сунце. Понуђене цене су веома конкурентне тј. 50.9 евра по мегават-часу за солар и 53.5 евра по мегават-часу за ветар што је значајно испод нивоа тржишних. Ово према нашем моделу подстицаја значи да не очекујемо да ће бити субвенционисања електрана, већ ће углавном оне враћати екстра профит држави докле год су тржишне цене веће од оних које су понудили победници аукција“, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, поводом завршених аукција.
Укупна вредност инвестиција које ће се реализовати је 782 милиона евра, што ће значајно допринети привредном расту у овој и наредној години, навела је министарка.
„Нове електране на ветар и сунце донеће већу енергетску сигурност јер су за све пројекте инвеститори понудили да произведена енергија буде откупљена за снабдевање домаћих потрошача у наредних 15 година. Другим речима, зелена енергија остаје у Србији и неће се извозити на друга тржишта”, додала је Ђедовић Хандановић.
Министарка је истакла да су добијене цене на аукцијама изузетно повољне. „Очекујемо да ће осим зелене енергије и сигурнијег снабдевања држава, односно ЕПС, имати и финансијске користи”, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је подсетила да и сама држава тј. „Електропривреда Србије” улаже у изградњу капацитета из обновљивих извора енергије. „Ветропарк Костолац и соларна електрана Петка биће на мрежи већ ове године али ћемо у наредне три године изградити и 1 GW самобалансираних соларних електрана са батеријским складиштима”, рекла је она.
Нагласила је и да је велико интересовање инвеститора потврда добрих услова за улагање у Србији и показује да законодавни оквир у области ОИЕ обезбеђује равнотежу између сигурности инвестиција и енергетске сигурности.
„Поред домаћих инвеститора, на овим аукцијама победници су и инвеститори из, НР Кине, САД-а и Француске. То показује да је Србија глобално препозната као добра дестинација за улагање, што ће много значити у остваривању наших стратешких циљева у процесу енергетске транзиције. Са започетим и планираним инвестицијама јавног и приватног сектора у претходне две године, можемо рећи да смо на добром путу да остваримо наш циљ да до 2030. године сваки други произведени мегават-сат буде из обновљивих извора“, навела је министарка.
Трогодишњи план система подстицаја који је Влада усвојила 2023. године предвиђа доделу тржишних премија за 1.300 МW за произвођаче из обновљивих извора енергије. У првом кругу аукција које су успешно спроведене у 2023. години, укупни инсталисани капацитет електрана које ће се наћи на мрежи до краја наредне године је 715 МW.
Тржишна премија је подстицај за производњу електричне енергије којом држава штити произвођача од промене тржишних цена у односу на цену коју произвођач понуди на аукцији тако што исплаћује разлику између понуђене цене на аукцији и тржишне цене. Ако тржишне цене буду веће од понуђене цене произвођача на аукцији, произвођач ће разлику платити држави. Референтна тржишна цена за обрачун тржишне премије је цена електричне енергије на српској берзи (SEEPEX).