Србија је започела нову етапу развоја енергетског сектора, поручио је данас саветник у Министарству рударства и енергетике за капиталне инвестиције, Милан Алексић приликом отварања Самита енергетике у Требињу.
Србија је започела нову етапу развоја енергетског сектора, поручио је данас саветник у Министарству рударства и енергетике за капиталне инвестиције, Милан Алексић приликом отварања Самита енергетике у Требињу.
„Усвајањем Интегрисаног националног енергетског и климатсог плана за период до 2030. године са пројекцијама до 2050. дефинисали смо “мапу пута” у процесу енергетске транзиције. У складу са императивом декарбонизације, најзначајније промене предвиђене су у начину производње електричне енергије, где је опредељење да значајно повећамо капацитете који користе ОИЕ. Наш циљ је да до краја деценије обезбедимо нових 3,5 GW зелене енергије из соларних и ветроелектрана што значи да ће скоро сваки други мегават-сат произведене електричне енергије бити из ОИЕ“, рекао је он.
Истакао је да ће се угаљ постепено замењивати капацитетима који такође користе домаће изворе енергије као што су ветроелектране, соларне електране и реверзибилне хидроелектране.
„У условима повећања производње из ОИЕ, повећање капацитета за балансирање Србија ће обезбедити изградњом нових реверзибилних хидроелектрана. За РХЕ Бистрица капацитета 650 MW, у завршној фази је израда пројектно-техничке документације, док би градња требало да почне крајем ове или почетком следеће године. Такође, изградњом РХЕ Ђердап 3 која је у плану, Србија би постала регионални лидер с обзиром да би дугорочно обезбедила сигурност у снабдевању електричном енергијом, као и балансне и складишне капацитете за домаће али и регионалне потребе”, рекао је он.
Нагласио је да је за потпуни излазак из фосилних горива, што је визија енергетског сектора Србије до 2050. години, потребно да обезбедимо и довољне капацитете базне енергије, због чега је сагледана могућности увођења нуклеарне енергије.
Алексић је истакао да је осим одрживог развоја енергетског сектора подједнако важна и социјална компонента која подразумева да се енергетска транзиција мора планирати одговорно и праведно према онима који зависе од енергетске и рударске индустрије. „До краја године усвојићемо Акциони план за праведу транзицију али ће нам бити неопходан приступ финансијским фондовима Европске уније, имајући у виду да смо се као и државе чланице обавезали на сличне циљеве”, рекао је он.