У протеклих годину дана током сваког месеца милион домаћинстава смањило потрошњу електричне енергије

„Деценијама смо имали веома ниске цене електричне енергије и гаса и као да смо заборавили да водимо рачуна о потрошњи енергије и енергената. Грађани су показали да разумеју озбиљност енергетске кризе, одазвали су се позиву државе за штедњу енергије и сами су дали значајан допринос да прођемо лакше кроз прошлу зиму. Између 36 и 45 одсто купаца месечно је остварило попуст на рачуну за електричну енергију који је у зависности од количине уштеђене енергије износио од 15 до 30 одсто“, рекла је она на форуму Вечерњих новости под називом „Наша одржива заједница".

Министарка је истакла да је држава подржала грађане субвенцијама које омогућавају не само уштеде већ и мању потрошњу енергије унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима.

„То је дало резултат, на претходним јавним позивима је око 20.000 домаћинстава имало прилику да спроведе неку од мера енергетске ефикасности. На актуелном јавном позиву учествује 131 локална самоуправа у којој ће домаћинства санирати своје објекте, а укупно око 50.000 домаћинстава у наредних неколико година. За овај програм обезбедили смо 50 милиона долара у сарадњи са Светском банком“, рекла је она.

Министарка је додала да се значајна пажња посвећује енергетском санирању јавних објеката који су велики потрошачи енергије. „Морамо да наставимо да улажемо у санацију школа, вртића, домова здравља и културе, библиотека, општинских и других јавних објеката који су велики потрошачи енергије. У овој години обезбедили смо 400 милиона динара за те намене како бисмо остварили значајне уштеде енергије“, рекла је она.

Ђедовић Хандановић је истакла да улагања у енергетику морају да буду приоритет у наредних 20 година.

„Имамо три циља, први је енергетска независност, затим да обезбедимо најнижу цену за грађане и привреду и трећи да имамо сигурност снабдевања и рада нашег енергетског система. Енергетика је ресор који тражи дугорочна планирања и потребно је доста времена како би се видео резултат. Усвојили смо план инвестиција у енергетску инфраструктуру у наредних 10 година који предвиђа инвестиције од 15 милијарди евра, најпре у обновљиве изворе енергије, дистрибутивну и преносну мрежу, реверзибилне хидроелектране“, рекла је она.

Упитана шта би потенцијална експлоатација литијума донела Србији, Ђедовић Хандановић је рекла да треба да размотримо на који начин можемо да искористимо богатства којим располажемо у смислу затварања ланца вредности који би подразумевао фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила.

„Нове деценије развоја и нови индустријски поредак су пред целим светом у којем ће бити неопходно ослањање на одређене критичне минералне сировине. Европска комисија је проценила да ће ЕУ тржиште литијумских батерија вредети 250 милијарди евра већ 2025. године, а произвођачи аутомобила и батерија су глобално најавили 1.200 милијарди долара инвестиција у електрификацију до 2030. године. Србија је изузетно богата минералним ресурсима који се налазе и на листи критичних минералних сировина ЕУ. Пројекат „Јадар“ смо зауставили пре него што смо имали прилику да видимо резултате Студије о процени утицаја на животну средину. Требало би да размотримо на који начин можемо да искористимо богатства којим располажемо у смислу затварања ланца вредности који би значио фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила“, рекла је она.