Подстицање електромобилности важан елемент енергетске транзиције

„Довољно је да погледамо шта се дешава у свету, посебно у најразвијенијим земљама у којима је на делу убрзан раст инвестиција у декарбонизацију саобраћаја. Подаци Међународне агенције за енергетику показују да је број електричних аутомобила у свету премашио 26 милиона у 2022, пет пута више него 2018. Удео електричних аутомобила у укупној продаји аутомобила у свету достигао је 14 одсто, а у појединим развијеним европским државама више од 50 одсто. Глобално, друмски транспорт производи око једне шестине емисија CO2 и без бављења овим емисијама процес декарбонизације не може бити заокружен”, рекла је Ђедовић Хандановић на отварању конференције „EV Days“ на Новосадском сајму.

Она је подсетила да је декарбонизација саобраћаја препозната и приликом израде Интегрисаног националног плана за енергетику и климу до 2030. године са визијом до 2050. „Поред повећања производње енергије из ОИЕ, повећања енергетске ефикасности смањења емисије угљен-диоксида, између осталог, један од циљева у овом документу је и да до 2030. године повећамо учешће ОИЕ у саобраћају на седам одсто. Подстицање електромобилности заузима важно место, а пројектовани број електричних возила који је  потребан за остваривање постављених циљева је око  40.000, рачунајући путничка и лака комерцијална возила. Такође, очекује се и важан допринос биогорива остваривању  ових циљева", навела је министарка.

Према њеним речима, циљеви који се тичу декарбонизације саобраћаја захтевају велика финансијска средства и не могу да се остварити преко ноћи. „Влада је препознала важност подршке електричној мобилности и спровела одређене подстицајне мере. То укључује ослобађање од плаћања пореза на употребу електричних и хибридних возила, као и субвенције за куповину електричних и хибридних аутомобила“, рекла је она.

Министарка је додала да би увођење електричних возила у складу са планираним циљевима требало да се постигне применом најекономичнијег приступа по привреду, уз стварање предуслова за електрификацију сектора саобраћаја.

Она је напоменула да Србија располаже неким од критичних минералних сировина у зеленој енергетској транзицији и да је потребно на одговоран начин сагледати како се односити према тим ресурсима у будућности.

„Ако желимо да се развијамо онда треба да користимо природне потенцијале, али и да предузмемо све како бисмо минимизовали ризике, посебно у области животне средине. Важно је да ово питање не посматрамо искључиво кроз експлоатацију рудног богатства, већ и као могућност добијања ланца вредности што би значило и фабрике за производњу батерија и електричних возила. Свет иде ка новом индустријском поретку и на нама је да видимо хоћемо ли да будемо део тог поретка, а имамо све предуслове за то, закључила је министарка.